Окружна
болница у Јагодини основана је 1867. године, а њен оснивач је био окружни
физикус др. Милосав Павловић, иначе, први школовани лекар из овог краја.
Болница је отворена у кући Аврама Петронијевића, саграђеној 1833. године, која
је узета под закуп од његових наследника из Београда. Налазила се на
крају данашње улице Косте Абрашевића, преко пута старе цркве. У болници
се у просеку лечило лети 10 - 15, а зими 30 - 35 болесника. Чистоћа
је била примерена. Зграде и двориште су одисале мирисом карбола. Бели
карбол се користио за дезинфекцију руку и веша, а црни за санитарне
просторије. Прљаво рубље и веш су потапани у врелу воду и бели карбол.
Вода се узимала из бунара, доцније из пумпе. Бунар је био покривен
кућицом од дрвених стубића и пречки, које су такође, биле офарбане
у националне боје. Кофа од буковине је висила о искован гвоздени ''синшир''.
Плато око бунара је био калдрмисан, а сувишна вода је отицала јарком
у реку.
Покривена помијара се налазила у дну дворишта и сваког јутра је посипана црним
карболом. Послуга је била одевена у чисту белу одећу. За болничаре
су узимани бивши војници из санитетских чета, а за болничаре жене из
вароши. Водило се рачуна да су по природи благе нарави и љубазни у
опхођењу према болесницима. За управнике су бирани старији лекари,
махом 60. година, а дужност им је налагала да буду предузимљиви, строги
и ситничави. Они су, истовремено, били и лекари опште праксе, док специјалиста
није било. За економе су постављани писмени мештани, углавном пропали
трговци.
